Сам мој почетак није се много разликовао од других. 1999 године, време бомбардовања и велике кризе код нас,ја у војсци. Импровизована машиница од техничке оловке, ротрингови тушеви, игла која се није могла мењати, нити сам је имао где стерилисати што је било веома ризично (због чега се треба плашити). Такав однос називам аматерским и НЕПРОФЕСИОНАЛНИМ! Због тога сам тежио што бржем прелажењу у професионалне tattoo-мајсторе.
Тада, тетоваже нису могле да изгледају лепо, подсећале су на старе тетоваже из ЈНА (бледо зелене боје), неосенчене... Ужас, са садашње тачке гледишта!
Прву машиницу, боје, игле, алат... сам купио 2001. године уз велике напоре и одрицња од  многих задовољстава.
Сада радим са 4 оригиналне, професионалне машинице, 3 адаптера (исправљача), алатом за све системе игала у зависности шта слика захтева, стерилизатором,иглама за једнократну употребу...
Преко 100 000 мотива и могућност прављења уникатних радова!!!
Један од најбитнијих уређаја је стерилизатор, он даје сигурност од многих болести, које се преносе најчешће путем крви (хепатитис б,ц...)
Веома битан фактор су и две просторије (раздвојеност простора за рад,од простора за чекање):
1. Чекаоница и место за припрему (достуопно свима), где је пушење дозвољено (са мокрим чвором и wc-ом),
2. Стерилни радни простор (недоступно свима, само у току рада и стерилизације где је забрањено пушење (са мокрим чвором и wc-ом).
Све површине и  једног и другог простора се свакодневно стерилишу прописаним средствима.